Sastav Zona B postoji 27 godina i Zdenko kaže da se od početaka njihove karijere do danas skoro  ništa nije izmenilo: „ U početku smo svirali  isključivo standarde jer je tada to bilo IN, a danas sviramo svoje pesme. To je bio i ostao R&B (Rhythm and Blues), u kom se dobro snalazimo i u čemu uživamo sve vreme“.

Zdenko navodi da su na početku karijere imali dosta muzičkih uzora, ali da su se oni vremenom sveli na nekoliko imena kao što su BB King, Muddy Waters, Junior Wells, Willie Dixon, Jimi Hendrix,Van Morrison.

Sarađivali ste sa velikim imenima srpske muzičke scene. Koju saradnju posebno pamtite?
Zdenko: Činjenica je da smo Duda, Dadi, Rista i ja svirali sa mnogo bendova, učestvovali na mnogo projekata koje rado pamtimo. Ja lično pamtim saradnju sa Vladom Divljanom. Ceo život smo svirali zajedno, pre Idola i posle Idola, bilo je tu sjajnih svirki i odličnih pesama koje smo zajedno snimili. Duda je svirao sa raznim muzičarima, počeo je u Pop mašini, zatim u Suncokretu, sa Balaševićem i mnogim drugima. Lakše bi bilo reći sa kim nije radio. Dadi je kao vlasnik muzičkog studija učestvovao na bezbroj projekata, što kao producent, što kao muzičar. Ima jako bogatu karijeru koja traje 50 godina.

Kako će biti koncipiran vaš nastup u Domu omladine Beograda?
Zdenko: Povod je izdanje DVD-a “Crna maca”, koji je nastao 1997. godine u produkciji Radio-televizije Beograd u noćnom klubu “Crna maca” u Zemunu gde je bila snimljena serija koncerata među kojima je bio i naš. Taj koncert je muzički producirao Duda Bezuha. Na tom nastupu smo izvukli iz zaborava jednog divnog čoveka, Zorana Božinovića koji danas više nije među nama, a jedan od novinara nazvao je taj nastup “Zone B” – “Bluz festival”, otuda i naziv za ovaj koncert. Ovoga puta neće biti Zorana, ali će biti nekih drugih gostiju, dragih prijatelja i pokušaćemo da napravimo atmosferu približnu onoj iz “Crne mace” iz 1997. godine. Pored Zorana Božinovića, tu je svirao i Pera Džo, koji će se pojaviti i na ovom koncertu, zatim Rade Radivojević, Ogi Radivojević i Pera Radmilović na bubnjevima. Jedna sjajna ekipa i jedna sjajna svirka. Smatramo da je važno da se takav dokument istrgne iz zaborava.

Zdenko je sa nama podelio svoje viđenje srpske bluz scene. On smatra da je bluz generalno dopadljiva muzika, i da u Srbiji ima kvalitetnog džeza: “Zaista ne znam ko ne može da sluša bluz. To je muzika za sva vremena, koren, početak svega nastalog kasnije, od soula, rok muzike itd. Srpska bluz scena je izvanredna, možemo da se ponosimo takvim bendovima i sviračima kakvih retko gde ima. Možda Amerika i Engleska, ali ne verujem da mnogo zaostajemo za njima. Izdvojio bih Raw Hide, Point Blank i Peru Džoa.”

Koju muziku najčešće slušate u poslednje vreme?
Zdenko: Moram priznati da ne stižem da slušam muziku sa onakvim žarom kao nekad. Svirka benda “Gonzo Dogs“ mi prija u poslednje vreme – sjajna atmosfera, sjajno izvođenje. Fascinira način na koji je korišćena pedal steel gitara koja je sve vreme prisutna u snimku, nenametljiva, a potpuno je promenila karakter pesama. Stvarno božanstveno.

Kakvi su vaši planovi za budući period?
Zdenko: Bend nastavlja sa radom. Iako su došla teška vremena, imamo želju i nastavljamo da se bavimo ovim poslom i tako će biti dokle god bude publike koja zna i ceni našu svirku. Bitan nam je osmeh publike i ta povratna informacija koju dobijamo od njih dok smo na bini. Tada smo sigurni da ovo što radimo ima smisla i nije u zalud.