LIMIT – Live art festival ima za cilj da promoviše inovativne umetnike i umetničke trupe koji svojim izrazom pomeraju granice u izvođačkim umetnostima. Izraz live art ovde nije upotrebljen kao odrednica za umetničku formu ili žanr već on ukazuje da je cilj festivala da promoviše princip permanentnog eksperimenta u umetničkim procesima i praksama.

Najveća zvezda ovog izdanja Limita je Rajmund Hoge, dramaturg i najbliži saradnik slavne Pine Bauš u njenim najplodnijim godinama, čijih se dvadeset godina samostalnog rada obeležava na scenama širom Nemačke i Francuske, sa predstavom “L’apres midi”. Ova predstava je novo čitanje “Popodneva jednog fauna” Nižinskog.

Takođe, biće predstavljeni i novi projekat  “Balade voćnjaka” Ingi Fiksdal, jedne od najpoznatijih nordijskih koreografkinja, “Ko je sledeći?” uvek provokativnog Janeza Janše i zagrebački projekat beogradskog reditelja Bojana Đorđeva “Psi” po tekstu Ervea Gibera . I ove godine će biti održana spektakularna “Noć performansa” u okviru koje će se se predstaviti umetnici Miljana Babić, Stipe Kostanić, Bojana Radulović, Alen Sinkauz , Nenad Sinkauz, Miroslav Piškulić, Via Negativa i Uroš Kaurin.

U pratećem programu videćemo neobičnu instalaciju ILLUMAT studenata Bauhaus umetničke škole kao i modne performanse Mladena Tušupa. U okviru festivala biće organizovana promocija  knjige “Javni teatar između tržišta i demokratije”,  jednog od najpoznatijih teatrologa sa ovih prostora, nedavno preminulog Dragana Klaića.

LIMIT art live festival  u skladu sa misijom i programima  institucije u kojoj se održava, publici pruža mogućnost da se upozna sa eksperimentalnim, graničnim, radikalno novim formama izvođačkih umetnosti koje se ređe susreću na domaćoj sceni. Izbor predstava i ove godine potpisuje Milan Lučić, kurator Noći performansa je Zvonimir Dobrović koji ujedno predstavlja i partnersku organizaciju festival “Perforacije” – Zagreb.

Pokrovitelji LIMIT festivala su Sekreterijat za kulturu Grada Beograda i Gete institut.

*********************************

O LIMITU 2012.

“U današnje vreme, čini se, koncipiranje programa nekog festivala podjednako je nezahvalan posao koliko i pisanje uvodnika o njemu, bilo da je reč o nekoj manifestaciji u našoj zemlji ili bilo gde u Evropi. Ekonomska je kriza. Društvo je u krizi, politika je u krizi, opšte je beznađe — bar iz naše perspektive. Ako hoćete, kritično je i iznedriti i drugo izdanje festivala posle prvog, a da ono postigne podjednak ili sličan učinak. Čini mi se da disproporcija između onoga što želimo da postignemo i onoga što možemo da uradimo nikada nije bila veća, bar u materijalnom smislu.

Upravo ta pozicija poslužila je kao osnov i motiv za postavljanje koncepta ovogodišnjeg Limita. Imajući sve ovo na umu, nalazeći se pred „praznim papirom“ festivalskog programa, najednom se nametnula sasvim jednostavna misao — da je prošlo vreme (ako je tog vremena ikada i bilo) kada su ovakve manifestacije imale ulogu jedinog ispravnog, ultimativnog arbitra kada su u pitanju nove izvođačke umetnosti. Zapravo, danas je nemoguće napraviti taj spisak imena, niz predstava i reći: evo, tu je ono što je inovativno. Danas umetnici stvaraju svuda, oni inovativni uglavnom van institucija, i ne postoji način da se ima makar i najpovršniji uvid baš u svako delo. U tom smislu, osnovna ambicija ovogodišnjeg Limita jeste da samo pruži jednu od mogućih linija čitanja eksperimenata i inovativnih praksi kada je reč o izvođačkim umetnostima. Beograd ima nekoliko izuzetno kvalitetnih, po koncepciji sličnih festivala, a ambicija Limita nije da se s njima takmiči i poredi, već da sa svoje specifične pozicije, pozicije institucije sistema kakvu Dom omladine ima, doprinese „raspravi“ na sceni.

S tim na umu, put do programske linije bio je jednostavan i očigledan. Ovogodišnji Limit ima jasnu putanju. Pred sobom imamo četiri predstave i sada već tradicionalnu Noć performansa. Limit započinje Popodnevom (jednog pauna) Raimunda Hoghea — koji je jedan od aktera uspostavljanja savremenog plesa kao vitalnog i važnog činioca u izvođačkim umetnostima, kako kroz dramaturški rad s Pinom Bausch, tako i kroz samostalne koreografije koje su drugačije, ali ipak povezane s radom ove značajne umetnice. Posle ovog pasolinijevskog pogleda u prošlost plesa, sledi predstava Balade voćnjaka Norvežanke Ingri Fiksdal, koja se s nordijskom preciznošću i šarmom poigrava samom formom prikazivanja i nudi nam inovativnu strukturu koja kombinuje ples sa scenografskom i zvučnom instalacijom. Psi su predstava koja je digla priličnu prašinu, scenska bomba u režiji Bojana Đorđeva koja kombinuje upotrebu tela i reči i „budi uspavani Genetov duh“ u izvođenju Stipeta Kostanića. Priču će zaokružiti Janez Janša i njegovih šest performera u predstavi Ko je sledeći?, nastojeći da odogovore na neka krucijalna pitanja savremene umetnosti i izvođenja uopšte. Tu je i Noć performansa koja će, po svemu sudeći, nadmašiti svoje prethodno izdanje na Limitu, ali i onim izvođenjima u Njujorku, Zagrebu i Skoplju — i za to dugujem posebnu zahvalnost Zvonimiru Dobroviću.

Na kraju, govoreći o predstojećoj reformi pozorišnog sistema, nadamo se da će ovakve manifestacije nametnuti pitanja iz oblasti estetike, jer promišljanje savremenog pozorišta ipak mora imati ozbiljan strukturalni okvir.”

Milan Lučić, umetnički direktor LIMIT – Live Art Festivala

i direktor Doma omladine Beograda

 

*********************************

PROGRAM:

Četvrtak, 22.11.2012. 20.00h,  DOB VELIKA SALA

Cie Raimund Hoghe

Popodne / L’Après-midi

Solo za Emanuela Egermona / Un solo pour Emanuel Egermont

                                               

Koncept i koreografija: Raimund Hoghe

Plesač: Emanuel Egermont

Umetnički saradnik: Luka Đakomo Šulte

Zvuk: Bente Lambreht

Muzika: Klod Debisi Prélude à l’Après-midi d’un faune, Gustav Maler Lieder

www.raimundhoghe.com

Koprodukcija: Festival Montpellier Danse 2008, Théâtre Garonne (Tuluz), Theater im Pumpenhaus (Minster)

Podrška: Centre chorégraphique national de Franche-Comté (Belfor), Ministère de la culture et de la communication (Francuska)

 

Klod  Debisi je 1894. godine  komponovao kompoziciju  „Prelidijum za popodne jednog fauna“ (Prélude à l’Après-midi d’un faune), delo   koji mnogi smatraju začetkom moderne muzike. Ovo delo je 1912.godine bila muzička podloga za legendarnu koreografiju Vaclava Nižinskog.

Vek kasnije, Raimund Hoghe producira svoju verziju na ovu temu, uz muziku Debisija i nekoliko solo pesama Gustava Malera. U predstavi  igra I plesač Emanuel Egermont, koji se pojavio i u Hogheovom projektu Boléro Variations . L’Après-midi je neverovatno solističko delo koje pripada Hogheovom ciklusu koje se bavi  istorijom klasičnog plesa. Ciklus još uključuje Sacre – The Rite of Spring (2004), Swan Lake, 4 Acts (2005) i Boléro Variation(2007).

“Pier Paolo Pasolini je pisao o bacanju tela u borbu. Te reči su me inspirisale da se popnem na binu. Druge moje inspiracije su realnost oko mene,vreme u kome živim, moja prisećanja na prošlost, ljude, slike, osećanja, snagu i lepotu muzike, ali i suočavanje sa sopstvenim telom koje, u mom slučaju, ne odgovara konvencionalnim idealima lepote. Važno je na sceni videti telo koje se ne poklapa sa normama, ne samo zbog prošlosti, već i zbog sadašnjih tokova koji usmeravaju ljude da budu objekti dizajna. Što se tiče uspeha, važno je biti sposoban za rad i da ideš svojim putem, sa uspehom ili bez njega. Ja jednostavno radim ono što moram.“ Raimund Hoghe

 

BIOGRAFIJE

Raimund Hoghe od 1980. do 1990. godine radi kao dramaturg u Tanztheater Wuppertal koreografkinje Pine Bauš. Od 1989. piše pozorišna dela namenjena brojnim igračima i glumcima. Njegove knjige su prevedene na nekoliko jezika, a svoj rad je predstavio širom Evrope, u Japanu i Australiji. Hoghe živi u Dizeldorfu. Dobitnik je nekoliko nagrada, uključujući Deutscher Produzentenpreis für Choreografie (2001), French Prix de la Critique (2006) za Swan Lake, 4 Acts (u kategoriji Najbolje inostrano delo). Kritičari časopisa Ballet-Tanz su mu 2008.godine dodelili nagradu za Igrač godine.

Pre nego što je počeo da studira savremeni ples na Angers National Choreographical Center’s School (1999), Emanuel Egermont je studirao klasični ples na Roubaix Choreographical Center (Francuska). Nakon toga je tri godine bio član grupe Karmena Vernera, koreografa, i u tom periodu živeo je u Madridu.Fasciniran korejskom kulturom, Egermont odlučuje da se preseli i kreira nekoliko dela.Kada se vratio u Francusku 2005.godine, postaje član grupe Raimunda Hoghea. Egermont paralelno radi na svojim projektima u Lilu u Francuskoj.

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………

Četvrtak, 22.11.2012. 22.00h DOB HOL ISPRED SALE AMERIKANA

’’Priča za sebe’’ (Srbija)

Mladen Tušup

Performans ’’Priča za sebe’’ posvećen je Žan Koktou (Jean Coctoau),a nastao je  po motivima Molijerovog ’’Tartifa’’.Performans je zamišljen kao nestvarna priča inspirisana  estetikom filmova Žan Koktoa.  Ilustracije prate priču performansa  a performer ispred njih pravi senke tako da se stvara utisak kao da je sišao sa projekcionog platna.

Izvođač/Mladen Tušup

Autor muzike/Aleksandar Jevtić

Trajanje/25 minuta

mladentusup.tripod.com

 

„Mladen Tušup je vredan umetnik, uvek sklon istraživanjima novih formi, bilo da je reč o izložbi, modnom hepeningu, autoperformansu ili scenskom kostimu. U delu Mladena Tušupa susrećemo otvorenost dela, dinamiku i zapitanost koja vodi energiji novog.“  Ivana Vujić, reditelj

 

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

Četvrtak-Nedelja, 22-25.11.2012. ILLUMAT, DOB HOL

22.11. 19-23h

23.11. 19-22h

24.11. 17-01h

25.11. 19-22h

ILLUMAT / automat za ilustracije / je jedna mašina koja pretvara reči u slike. ILLUMAT je autentična simbioza između teksta i slike, koja daje odnosu čovek i mašina jedan sasvim novi kontekst. Kroz ovu neobičnu i interaktivnu instalaciju beogradskoj publici predstaviće se članovi umetničkog kolektiva ILLUMAT Alexander von Knorre, Stefanie Heidler, Elise Richter i Matthias Lehmann, a njima će se u ovoj akciji pridružiti i lokalni umetnici Dragana Branković, Mane Radmanović, Manja Radić Mitrović, EmaEmaEma i Bojana Petković

ILLUMAT crta sve! Ljubitelj umetnosti zapisuje svoju želju na kupon, koji potom zajedno sa novčanicama po izboru ubacuje u automat. Nakon samo nekoliko trenutaka sa automata može podići ilustraciju na zadatu temu. Unutar mašine su sakriveni umetnici, koji želje i reči zainteresovanih pretvaraju u individualne crteže, nastale kao plod umetnikove mašte i anonimne pisane reči. Ovakva razmena je uzbudljiva i zabavna za sve koji u njoj učestvuju. Sa jedne strane tu je izazov za umetnike, koji spoljne uticaje prepliću sa svojom kreativnošću, usled čega se za samo nekoliko minuta rađaju veoma kreativne interpretacije. Sa druge strane postoji efekat iznenađenja onim što izlazi iz mašine, a to je veoma lična i zabavna vizualizacija pisane reči sa ličnim pečatom umetnika. ILLUMAT je namenjen svim starosnim i socijalnim grupama i raduje se radoznaloj, zabavnoj i kreativnoj publici.

Alexander von Knorre rođen je 1982. godine u Magdeburgu, u Nemačkoj. Studirao je Vizuelnu Umetnost sa akcentom na ilustraciji, na Bauhaus Univerzitetu i jedan je od osnivača umetničkog kolektiva ILLUMAT. Bavi se ilustracijom knjiga za decu i omladinu. Živi i radi u Vajmaru.

Stefanie Heidler rođena je 1985. godine u Karl-Marx-Stadt-u, u Nemačkoj. Školovala se na Bauhaus Univerzitetu u Vajmaru, gde se 2010. godine pridružila umetničkom kolektivu ILLUMAT. Bavi se vizuelnom umetnošću i grafičkim dizajnom. 

Elise Richter rođena je 1986. godine u Drezdenu, u Nemačkoj. Studirala je arhiteklturu na Bauhaus Univerzitetu u Vajmaru. Od 2010. godine radi kao scenograf i kostimograf u Drezdenu. U ILLUMATU je od 2009. godine.

Matthias Lehman rođen je 1983.godine u Geri, u Nemačkoj. Studirao je u Drezdenu i intenzivno se bavi ilustracijom. 

Dragana Branković je rođena 1982. godine u Vršcu. Slobodnu Umetnost diplomirala je na Bauhaus Univerzitetu u Vajmaru, Nemačka. U toku studija, sa stipendijom odlazi u Rusiju, na I.E.Repin Institut i u Brazil na Universdade Federal de Minas Gerais. Izražava se u različitim medijima, a najčešće kroz interaktivne instalacije. Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu 

Mane Radmanović rođen je 1976. godine u Beogradu. Vizuelni je umetnik i grafički dizajner. Školovao se na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti i na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Osnivač je studija za grafički dizajn Studio PURE. Njegovi radovi su objavljivani u magazinima Print i Icon. Izlagao je na samostalnim i brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radmanovićeva interesovanja vezana su za vizuelne umetnosti i eksperimentisanje u grafičkom dizajnu. Živi i radi u Beogradu.

Manja Radić Mitrović rođena je 1982. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek primenjena grafika, atelje grafika i knjiga. Intezivno se bavi ilustracijom (pretežno za decu) poslednjih 11 godina. Ilustrovala i objavila je preko 20 knjiga za decu i sarađivala je sa nekoliko dečijih časopisa. Autor je brenda NJAMA Arts & Crafts. Redovno učestvuje na Zlatnom Peru u Beogradu i Bijenalu ilustracije u Bratislavi, kao i na brojnim grupnim izložbama. Živi i radi u Beogradu.

EmaEmaEma je mlada vizuelna umetnica iz Beograda. Bavi se prenošenjem svojih snova i maštarija u realnost, kroz različite medije. Crtanje je neki vid meditacije kroz koji raste i uči. Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Bojana Petković rođena je 1982. u Beogradu. Završila je grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Pored grafike bavi se video radom, animacijom i performansom. Izlagala je u Americi, Italiji, Poljskoj, Jermeniji, Hrvatskoj i Srbiji i učestvovala na raznim video festivalima, radionicama i residency programima. Do sada je imala četiri samostalne izložbe. Od 2010. godine sarađuje sa Kids Patch festivalom. Radi produkciju, koordinaciju i organizaciju Grafičke kolonije mladih namenjene mladim umetnicima i dizajnerima.

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

Petak, 23.11.2012. 20.00h DOB SALA AMERIKANA

BIT-Teatergarasjen i Black Box Teater (Norveška)

Balade voćnjaka/The Orchard Ballads

Koreografija i ples: Ingri Midgard Fiksdal | Muzika: Ingvild Langord | Scenografija i kostim: Signe Beker | Dizajn svetla: Tobias Lejra | Saradnici-posmatrači: Brinjar Bandlin i Sidni Leoni | Podrška: Norveški savet za kulturu, Fond for lydogbilde i STIKK | Koprodukcija: BIT-Teatergarasjen i Black Box Teater (Norveška).

 

„Iznenađujuće i sveobuhvatno iskustvo. Ovaj perfomans poljuljao je premise šta ples i pozorište mogu da budu.“  Aftenposten (NO)

 

„Balade voćnjaka“ plod je saradnje koreografkinje Ingre Fiksdal, muzičarke Ingvild Langord/Phaedra i scenografkinje Signe Beker. Kombinujući koreografiju, koncert i instalaciju, ovo delo predstavlja eksperimentalni performans inspirisan promenama u prirodi i mitologiji, koje se manifestuju u fizičkom i prostornom.Transformacije se ne dešavaju samo u performansu, već i u percepciji posmatrača. Muzika korišćena u predstavi  se kreće od narodnih balada i emotivnih melodija sa višeslojnim vokalima, preko pop muzike sintisajzerskih perkusija, do mračnih, distopičnih zvukova. „Balade voćnjaka“ je već predstavljena na mnogim prestižnim scenama u Norveškoj , kao i u pozorištu Kampnagel u Hamburgu, Inkonstu u Švedskoj i The Armory Show u Njujorku.

Ingrid Fiksdal (koreografkinja), Ingvild Langord (umetnica i muzičarka) i Signe Beker (scenografkinja) sarađuju od 2008. godine. Nedavna zajednička dela uključuju Shadowlands (2010) i The Orchard Ballads (2011) .Tokom 2012.godine Fiksdal/Langord/Beker su producirale novo delo, Night Tripper, za međunarodni festival na otvorenom Up to Nature.Tobias Leira diplomirao je dizajn svetla na Dramatiska Institutet u Stokholmu. Trenutno radi kao slobodni vizuelni umetnik u pozorištima i kao saradnik koreografa i trupa savremenog pozorištakao I  teatrima poput Nacionalnog pozorišta u Oslu i Kraljevskog dramskog pozorišta u Stokholmu.

www.ingrifiksdal.com

www.phaedrasongs.com

www.signeBeker.com

www.tobiasleira.blogspot.no

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

 

Subota, 24.11.2012. 18.00h DOB HOL  ISPRED SALE AMERIKANA

 PROMOCIJA KNJIGE DRAGANA KLAIĆA

Promena scenografije: Javni teatar između tržišta i demokratije/ Resetting the Stage: Public Theatre Between the Market and Democracy                  

Govore: Milena Dragićević-Šešić, Milan Lučić, Anja Suša, Borka Pavićević

Nova Klaićeva knjiga objavljena  je 2012. godine, u izdanju kuće Intellecta u Bristolu. Klaićeva namera je bila da uporedi umetničke stavove, ubeđenja i načine produkcije dvadesetog veka sa aktuelnom situacijom u dvadeset prvom veku (prva četiri poglavlja), i da obezbedi širi kontekst koji postavlja temelje njegovim idejama o tome kako se umetničke organizacije mogu usaglasiti u radikalno promenjenim okolnostima i čak ih iskoristiti u svoju korist.Knjiga sumira njegov život , pozorišnu karijeru i strast prema scenskoj umetnosti. Daje važan uvid u pozorišno stvaralaštvo dvadesetog veka nekoliko istočnoevropskih i zapadnoevropskih država, o kojima, u većini, zapadnoevropski čitalac jako malo zna, kao i obrnuto: Istočnoevropljani znaju jako malo o pozorištu Zapada.

Dragan Klaić, ugledni teatrolog, kulturni analitičar, predavač na više evropskih univerziteta, dugogodišnji direktor Holandskog pozorišnog instituta, pozorišni kritičar i esejista, preminuo je 25. avgusta 2011.u 62. godini u Amsterdamu. U svojoj izuzetno bogatoj, raznovrsnoj i dinamičnoj karijeri, Klaić je bio na različitim pozicijama i, kao visoko cenjeni stručnjak, bio aktivan u različitim oblastima: od savremenih izvođačkih umetnosti, preko evropske kulturne politike i kulturnog razvoja, do međunarodne saradnje u kulturi i interkulturalizma. Bio je autor nekoliko knjiga i zbornika i više stotina stručnih tekstova, inicijator i voditelj mnogih važnih međunarodnih istraživačkih projekata, konferencija i simpozijuma.

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

Subota, 24.11.2012.20.00h, DOB SALA AMERIKANA

Queer Zagreb / Domino

Bojan Đorđev / Stipe Kostanić (Srbija / Hrvatska)

Psi/ Les chiens

prema tekstu Erve Gibera

Reditelj: Bojan Đordjev

Izvođač: Stipe Kostanić

Scenski pokret: Selma Banich

Prevod: Zlatko Wurzberg

Fotografija: Darko Vaupotić

Produkcija: Queer Zagreb / Domino

Uz podršku: Projekat BCC (Balcan Can Contemporary) kroz program IPA Europske unije

u saradnji sa MCUK Scena Travno

Za starije od 18 godina

Trajanje: 55 min

 

Psi (“Les chiens”) je kratak tekst Erve Gibera, otvoreno seksualnog sadržaja, o kojem je autor govorio kao o svojoj “pornografskoj knjižici”.U njemu se direktnim rečima izražava ujedno senzualnost i nasilje, žudnja i okrutnost, priželjkivanje ljubavi i seksualna energija. Opsesija telima osnovna je tema teksta: autor koristi svaku telesnu kretnju, situaciju i fantaziju za razotkrivanje sebe. Ali u pripovedačkom ključu ovde nije samo on, nego tekstom promiču i iskustva bliskih i voljenih bića. Cilj pripovedanja da od frustrirane žudnje stvori neku vrstu ceremonijala koji će omogućiti ostvarenje punoće erotskog doživljaja. Animalnost žudnje, iskazana u dvostrukom sado-mazo odnosu, na kraju je sublimirana u vitalnosti zajedničkog hetero-homo seksualnog čina.

Bojan Đorđev, rođen 1977.godine u Beogradu, pozorišni je autor koji je aktivan jednako u institucionalnom kao i nezavisnom pozorištu. Jedan je od osnivača i član uredničkog odbora kolektiva TkH (Teorija koja hoda).

Stipe Kostanić  je do sada  glumio u pozorištima u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji, nastupao je na više domaćih, evropskih i svetskih festivala, među kojima i na Queer Beograd festivalu 2011. godine.

……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

 

Subota, 24.11.2012. NOĆ PERFORMANSA, HOLOVI DOMA OMLADINE BEOGRADA

21.30h 329 DAY OF YEAR / 329. DAN U GODINI, Alen Sinkauz / Nenad Sinkauz /Miroslav Piškulić/ DOB Klub

22.15h Air doll! / LUTKA NA NADUVAVANJE, Bojana Radulović / Sala Amerikana

22.45h Building a bright future / GRAĐENJE SVETLE BUDUĆNOSTI, Miljana Babić / Hol ispred Sale Amerikana

22.45h ONE TOUCH / JEDAN DODIR, Stipe Kostanić / DOB Klub

00.30h VEČERAS SLAVIM, Via Negativa, Uroš Kaurin / DOB Klub

 

329 DAY OF YEAR / 329. DAN U GODINI

Alen Sinkauz / Nenad Sinkauz / Miroslav Piškulić

329.  dan u godini je audio/vizuelni projekat Nenada Sinkauza i Alena Sinkauza (East Rodeo), kao i dizajnera zvuka, umetnika Miroslava Piškulića. Živi nastup koji, kroz improvizaciju i semplovanje uživo, istražuje i pokazuje proces nastajanja kompozicije na licu mesta. Muzičari komuniciraju postavljeni jedan nasuprot drugog, a tenzija održavanja i dalje izgradnje muzičkih i video materijala imaju gotovo pozorišnu napetost. Na taj način audio vizuelne strukture mutiraju kroz vreme u neočekivane forme konstrukcije / dekonstrukcije slike i zvuka. Naziv projekta se menja prema rednom broju dana u godini na dan izvođenja kako bi naglasio jedinstvenost svakog nastupa.

Pod vođstvom braće Sinkauz, rođenim Puljanima, koji su na studijama muzikologije u Italiji i osnovali grupu, kvartet East Rodeo u poslednje je vreme sve popularniji na domaćim pozornicama koje još uvek neguju eksperimentalni zvuk. Nakon objavljivanja trećeg albuma ’’Morning Cluster’’, spominju ih i etablirani kritičari, a stiču i sve veću naklonost publike.

Nenad Sinkauz – gitara, noževi, objekti, fk, vokali

Alen Sinkauz – bas, nisko frekventna buka, objekti, fk

Miroslav Piškulić – dizajner zvuka

Fotografije: Darko Vaupotić / Perforacije

 

Air doll  / LUTKA NA NADUVAVANJE

Bojana Radulović

U performansu „Air Doll“ telo autorke služi kao scenska i igrajuća rekvizita. Položeno u prostoru kojim vlada sterilna atmosfera. Prostor je izolovan, ograničen jako osvetljenim belim zidovima . Dominiraju samo dva otvora koji se nalaze  na telu autorke: oralni i vaginalni, izolovane od ostatka tela koje je prekriveno lasteks kostimom blede boje kože i podseća na lutku na naduvavanje. Autorkino telo tokom trajanja performansa je fiksirano i svedeno na dva otvora, što ukazuje na stanje koje je deo životnog procesa kojim dominiraju bol , strah, stanje nekada preterane komunikacije koja je sada minimalizovana. Svedenost na dva otvora, dva plug-a, dva ventila. Posmatraču je ponuđena (zlo)upotreba, sodomizacija „mrtvog tela“ u kojem ipak postoji volja i nagon. U performansu se ne očekuje twist, jer psiha samog položenog tela je twisted.Performans „Air Doll“ bavi se pitanjima zloupotrebe seksualnosti u cilju postizanja privremenog rasterećenja, ali i ljudskim nastojanjem da doživi bilo kakav oblik sjedinjenja sa drugim, razumevanja i samopotvrđivanja.

Bojana Radulović, vizuelna umetnica  i audiovizuelna producentkinja, diplomirala je audiovizuelnu produkciju na Fakultetu vizuelnih umjetnosti u Podgorici. Učestvovala na mnogobrojnim grupnim i samostalnim multimedijalnim izložbama, među kojima izdvaja kao najznačajniju samostalnu izvedbu  –  performans „Ilegalni performans“ u flamanskom kulturnom centru De Brakke Grond u Amsterdamu, Holandija, 2012. Bavi se  video i filmskom  umetnošću , njeni video radovi i kratki filmovi su prikazivani  na festivalima u zemlji i regionu. Radila kao producent u nekoliko medija, filmskih magazina i televizija.

Building a bright future/ GRAĐENJE SVETLE BUDUĆNOSTI

Miljana Babić

Rad predstavlja kolektivnu igru građenja kule od karata. Osim što predstavlja vrstu igre, ’’kula od karata’’ je izreka koja se odnosi na argument ili strukturu sagrađenu na klimavim temeljima, ili na onu koja će se srušiti ako se izmakne jedan njen element, moguće previđen ili neočekivan. Performans građenja  ’’svetle budućnosti’’ izvode autorka i publika, a svaki igrač označen je kao ’’graditelj svetle budućnost’’. Svi stilovi gradnje su dobrodošli.Ideja građenja budućnosti od ovako osetljivog materijala je distopijska u samom startu, ali sa strpljenjem i  ispravnom tehnikom, kao i sa pozitivnom grupnom dinamikom, moguće je izgraditi čuda.

Milijana Babić (rođena 1974. godine) je konceptualna umetnica i performerka iz Rijeke. Diplomirala je na odseku likovnih umetnosti u Durbanu, Južnoafrička Republika u 2001. godini, a magistrirala je u Ljubljani 2007. Godine.Dugogodišnja je saradnica Internacionalnog festivala savremene umetnosti – Mesto žensk u Ljubljani.Članica je Hrvatske zajednice samostalnih umetnika. Njen rad predstavljen je na brojnim izložbama i festivalima u Hrvatskoj i inostranstvu.

 

ONE TOUCH / JEDAN DODIR

STIPE KOSTANIĆ

Percepcija glumčeve osobe, koja je u paradoksalnom odnosu istovremeno subjekt i objekt, izvođač i instrument, uvijek je pre svega vizuelna. To je samo po sebi očigledno u mediju filma, televizije ili videa. Ali, jednako tako i u pozorištu, koje pokazuje živo telo glumca, ono ostaje pre svega slika. Fascinanacija glumačkom osobom jedan od svojih izvora ima u toj svedenosti na sliku, odnosno u disproporcionalnom odnosu prema gledaocu.Ideja performansa je izložiti telo glumca u njegovoj realnoj prisutnosti na istoj ravni s gledaocem, i gledaocu pružiti mogućnost da ga jednom dotakne. Dodir se može odnositi na bilo koji deo tela glumca, i gledaoc ga može dotaknuti bilo kojim delom svoga tela.Da bi se izbegla anegdotalna situacija mesta na kojem se performans izvodi, percepcija gledaoca je sužena smanjenjem osvjetljenosti prostora. Telo glumca je idealizirano.Iako ne komunicira s gledaocima, ono nije ukočeno u skulpturu, to jest po potrebi se može pomaknuti.

VEČERAS SLAVIM

Via Negativa

‘Draga publiko, volim vas!’ lako je čuti na koncertu, ali ne i u pozorištu. Pozorišni izvođači to rade suptilnije, tačnije radili su dok mladi glumac Slovenskog mladinskog gledališča Uroš Kaurin nije odlučio da svoj performans posveti upravo publici. Njegov angažman u platformi Via Negativa tako doprinosi onom njenom manje negativnom aspektu, dok Kaurin samom sebi daje priliku da svoj muzički ukus i svoju narcisoidnost, igru sa zadatim i željenim / žuđenim identitetima, izvede iz sopstvenog kupatila. Slavodobitna kombinacija zvonkog glasa, besprekorne pesmarice i požrtvovnog nastupa čini performans ”Večeras slavim” prvorazrednom atrakcijom svakog festivalskog programa.Ali, Kaurinu ne treba verovati … njegovo slavlje ima grotesknu notu koja se gledaocu vraća u lice.

Međunarodna izvođačka grupa sa sedištem u Sloveniji, Via Negativa je posebna pojava na ex-yu prostorima. Skup izvođenju sklonih i za izvođenje spremih ličnosti najrazličitijih profesionalnih i privatnih biografija, spojio je reditelj Bojan Jablanovec u jedinstveni kolektiv koji već celu deceniju zabavlja publiku željnu pozorišnih uzbuđenja drukčije vrste. Serija pojedinačnih radova okupljenih po grupnim prezentacijama sa temom sedam smrtnih grehova privukla je pažnju ne samo regionalno, već i Evrope, što je rezultiralo promenom strategije i odustajanjem od najavljenog samo-ukinuća. Via Negativa pristupila je mediju performansa i pozorišta fleksibilno, ali asketski: njihova kritika je razorna i pametna, što je kombinacija koja provokativnost i estetizaciju stavlja u drugi plan.

Koncept: Uroš Kaurin, Bojan Jablanovec

Tekst i režija: Bojan Jablanovec

Izvedba: Uroš Kaurin i Tomaž Grom;

Muzička adaptacija: Tomaž Grom

Svetlo: Igor Remeta

Fotografije: Darko Vaupotić / Perforacije

Producent: Špela Trošt

Produkcija: Via Negativa 2009

Podrška: Ministarstvo kulture Slovenije

Trajanje: 45 min

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

 

25.11.2012. 20.00H, DOB VELIKA SALA

Maska, Ljubljana u Koprodukcij  sa Tanzquartier, Beč (Austrija) i Inkonst, Malme (Švedska)

KO JE SLEDEĆI?/WHO IS NEXT?

Koncept i režija: Janez Janša

Autori i izvođači: Boštjan Narat, Jelena Rusjan, Irena Tomažin, Vito Weis, Grega Zorc, Nataša Živković / Barbara Krajnc

Dramaturg: Simona Semenič

Tekst: Simona Semenič i autori

Tehnički direktor i dizajn svetla: Igor Remeta

Izvršni producent: Tina Dobnik

Odnosi sa javnošću: Urška Comino

Trajanje: 90 min.

Performans postavlja pitanja odgovornosti pojedinca u savremenom društvu recesije, šoka, neizvesnosti, nesigurnosti i ravnodušnosti.Koje akcije mogu promeniti nešto?Da li je demokratija samo prazan ritual beskonačnih dijaloga koji ne vode nikuda?Ko će preuzeti odgovornost za akciju? Da li treba ići do kraja? Da li je nasilje jedino rešenje?

Performans razmatra ovo pitanje kroz kombinovanje dokumentarnog i fiktivnog pristupa. „Who is Next?“ sadrži filmske, muzičke i koreografske elemente i stvara prostor gde mnogi igrači i imena pregovaraju o delanju. Gledaoci su uključeni.Nema sumnje da nešto mora da se učini, i to odmah. Pitanje je šta treba da se uradi i ko to treba da učini. Može li se nešto učiniti u pozorištu?Da li je pozorište mesto za delanje?

Janez Janša (1964, Rijeka, Hrvatska) je autor, režiser i izvođač interdisciplinarnih projekata,  spada u najkontroverznije slovenačke  umetnike. Janša je jedan od tri umetnika koji su 2007. godine zvanično usvojili ime i prezime tadašnjeg premijera Slovenije Janeza Janše i izazvali burnu polemiku koja je i danas aktuelna. Janša je studirao sociologiju i pozorišnu režiju na Ljubljanskom univerzitetu, kao i teoriju performansa na Univerzitetu Antverpenu u Belgiji. Njegova dela prikazana su širom sveta,  sadrže jaku kritičku crtu, oslikavaju odgovornost izvođača i posmatrača, i bave se statusom performansa u neoliberalnim društvima.Janša je od 1999. direktor Maske – neprofitne organizacije za izdavaštvo, produkciju i obrazovanje, sa sedištem u Ljubljani.Redovno uređuje radionice, i predaje na evropskim i američkim univerzitetima i umetničkim centrima. Osvojio je nekoliko nagrada u Sloveniji i inostranstvu.