Debate

MITOLOGIJE Rolan BartslikaO498665371

Tribina: Sa Rolanom Bartom protiv mitova

utorak, 21. novembar 2017. u 18:00
DOB//Glavni hol

Ciklus razgovora: Angažovana lektira
Organizacija: Knjižara BEOPOLIS, European Alternatives i Dom omladine Beograda
Učestvuju: Vesna Elez i Petar Protić
Rolan Bart je svojim delom uspostavio semiološki sistem za dekodiranje medijskih i drugih mitova. Upravo sa knjigom Mitologije o kojoj ćemo razgovarati, javio se kao prvi vrlo interesantan, prodoran i zapažen kritičar francuskih buržoaskih mitova.


Pokazao je da je francuska popularna kultura tog vremena, a to su pedesete i početak šezdesetih godina, bila prosto natopljena ideologijom. Ovo je u tekstu posvećenom Rolanu Bartu 2015. sugerisao Ivan Čolović dodajući:

“Danas, kada se u kritički i intelektualni život vraća potreba za obnovljenom kritike buržoaskog društva i kapitalističkog sistema, Bartove knjige deluju pionirski. Kao najava nečega što tek dolazi kao kritika ideologije u punom smislu reči. To je jedna mogućnost novog čitanja koje će se, procenjujem, pokazati kao lektira za razumevanje i našeg društva, naših medija, političke i druge komunikacije. Bart je ponudio ne jednu paušalnu, generalnu kritiku društva i njegovih mitova, već vrlo precizan instrumentarijum. To su intelektualne alatke koje otključavaju ono što naizgled izgleda zamršeno. U svakom slučaju, vrlo je važno koristiti poziv koji je on uputio svome čitaocu da kritički razmišlja i da se ne odnosi prema ponuđenim modelima, simbolima i pričama kao prema nečemu o čemu ne vredi razmišljati. Naprotiv, ako govorimo o politici onda ćemo više razmišljati o tome šta govore predsednici vlade i političari. Bićemo svesni da smo, čak i kod svoje kuće, prilikom gledanja televizije i prelistavanja časopisa, više nego ikad u zamci ideologije.”

 

Naša sagovornica, vanredna profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, Vesna Elez, smatra da nas Bart obavezuje da shvatimo da u suštini mita leži ideološka poruka na koju ne bi trebalo da nasednemo. Ona kaže da Bart pokušava da dekonstruiše način na koji mitovi privlače našu pažnju. Da nas otrgne od toga da budemo žrtve ove vrste komunikacije. ‘’Sve treba da prođe kroz neku vrstu filtera naše samosvesti pa tek kada na takav način razmislimo, mi ćemo doći do suštine same poruke. Naša je obaveza da iz uloge pasivnog recepijenta mitske predstave pređemo u aktivan odnos. Uz skepsu i kritičku svest, odnosno poruku da moramo misliti svojom glavom.

 

Mit je prisutan kao matrica koja u sebi krije ideološku poruku. To može biti tekst ili slika, predstava ili fotografija. Čitajući časopis France Soir Bart primećuje na naslovnoj stranici kako padaju cene povrća. Ideološko značenje toga jeste da čim padaju cene povrća, onda mora da je to vlada omogućila. Ali, onim sitnijim slovima, posle ovog iznenađenja efekta i pažnje, u tekstu stoji da su cene niže zbog ostvarene pune sezone. Tako da je bilo sasvim prirodno da padnu, da vlada nije ništa učinila. Ipak, za pasivne recepijente koji pročitaju i vide samo naslove, mit će ostvariti svoju ulogu. Navešće ih da pomisle da vlada zaista obara cene.

 

Naslova stranica francuskog Paris Match-a prikazuje mladog crnca, vojnika koji pozdravlja francusku trobojku. Na površinskom nivou promoviše jednakost, bratstvo i slobodu. Sugeriše kako su svi sinovi Francuske njeni sinovi bez obzira na rasu. Međutim, Bart uviđa da je salutiranje mladog vojnika upereno prema kritičarima Francuske kolonijalne politike. Iako se čini da su kolonijalizam i imperijalizam ipak dovedeni u pitanje, mladi crnac upravo je simbol politike francuskog kolonijalizma.

Ako postoji neka poruka koju Bart pokušava da nam pruži onda je to podsticaj da ništa ne uzimamo zdravo za gotovo. A moramo poći od toga da pod lupu stavimo čak i sopstveno mišljenje. Korak dalje, kaže Vesna Elez, jeste analiza ideološke poruke i njeno raskrinkavanje.

 

“Danas svi mi dugujemo Bartu upravo to. Jer, mi možemo reći da bismo se i sami dosetili da demontiramo neke poruke koje nam se serviraju, da primetimo kako nas, recimo, određene korporacije obmanjuju svojim sadržajima. To danas nije neka raketna nauka. Ali, u Bartovo vreme nikome nije padalo na pamet da na ovakav način kritikuje korporacije i medije. I, pre svega, ono što se u Francuskoj označava terminom pouvoir a to je vlast, moć; da otkriva mehanizme kojima se ideologija saopštava, odnosno kako se ideologija krije i u najbenignijim posterima, plakatima, sloganima, fotografijama itd.”

 

*******

Razgovor se odvija u okviru ciklusa ‘’Angažovana lektira’’ koji podrazumeva moderirane razgovore o knjigama angažovanih mislilaca iz 20/21. veka. U pitanju su dela iz domena filozofije, političke teorije i teorije umetnosti koja su bila od velikog uticaja na akademsku i širu društvenu zajednicu i ponekad prekretnice čitavih pravaca. Ideja je da se najpre napravi istorijski osvrt na značaj samog dela, a onda da se govori o njegovoj aktuelnosti danas.

website comments powered by Disqus