Izložbe

Od 7. do 24. aprila 2026. - DOB//Galerija

Projekat „Nit bez kraja“ Ane Čavić je izvođačko pripovedanje koje je u procesu neprestanog razvijanja i potencijalno bez konačnog kraja. U osnovi ciklusa, predstavljenog kroz četiri zasebna izvođačka pripovedanja, poput niti bez kraja, jeste nastanak mita o dva arhetipska karaktera, ženi i antropomorfnoj lisici.

Od 17. marta do 3. aprila 2026. - DOB//Galerija

Izložba “Konstelacije (dokument 26)” objedinjuje nekoliko segmenata radova nastalih u seriji istraživanja evolucije umetničkog dela, dokumenta kao medija i metoda aproprijacije i citiranja. Dokument u tom slučaju nije samo tekstualni, audio, foto ili video-zapis koji svedoči o efemernom umetničkom činu.

Od 24. februara do 13. marta 2026. - DOB//Galerija

Izložbeni projekat ,,Prag neizrecivog’’ se tematski oslanja na ideju smrti kao krajnje i nezaobilazne izvesnosti koja obuhvata svako ljudsko biće. Uloga slike je otvaranje prostora ka kontemplativnoj refleksiji, u kojoj se gledalac susreće sa sopstvenim pojmom konačnosti. Smrt je promišljana kao tiha, ali neminovna istina koja postavlja čoveka u preispitujuć odnos sa životom.

Od 3. do 20. februara 2026. - DOB//Galerija

Izložba „Figuracija u savremenom kontekstu” je nastala iz zajedničkog iskustva, razgovora i bliskosti koje su umetnice izgradile tokom studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Zajedničko istraživanje i sagledavanje sopstvenih umetničkih praksi je dovelo da ideje da se realizuje ova kolaborativna izložba.

Od 13. do 30. januara 2026. - DOB//Galerija

Skulpture koje pravim prvenstveno treba posmatrati kao proizvod igre i uživanja u zanatskom oblikovanju različitih materijala.

Skulpture „Četke“ su istraživanje u pogledu različitosti materijala, tvrdoće i mekoće, spojenih u jednu kompozicionu celinu biomorfnog oblika. Moj doživljaj dizajniranja predmeta sa kojima sam se igrao kao dete i davao im višestruku namenu. Sa skulpturama četke i gedžeti želim da naglasim važnost dečije igre kao takve u razvojnom procesu individue.

Od 2. do 28. decembra 2025. - DOB//Galerija

Izložba „ROOM 0“ umetnice Isidore Branković problematizuje telo kao centralni instrument analize, otpora i reprezentacije, socio-ekonomskih, klasnih i biopolitičkih relacija. Autorka tretira telo kao mesto upisa institucionalnih kodova i društvenih normi, ali i kao materijalni element sposoban da artikuliše pukotine u poretku koji ga određuje. U tom smislu, „ROOM 0“ prevazilazi prostornu definiciju izložbe i deluje kao nulti prostor subjektivacije, polje raslojavanja identiteta u interakciji sa kapitalističkim, postjugoslovenskim i neoliberalnim strukturama moći.

Od 18. do 30. novembra 2025. - DOB//Galerija

Despot Đurić kroz metodologiju svog rada otkriva razloge i sadržaje poruka svog vremena. Te poruke su na zidovima gradova, staklima autobusa, javnim wc-ima, ljudskoj koži…. Ovi iskazi su vapaji, verovanja, strahovi, stremljenja, fragilnosti i ljudske ideje.

Od 4. do 16. novembra 2025. - DOB//Galerija

Kristina Cvetuljski kroz seriju radova predstavlja prizore iz svakodnevnog života, sagledane kroz ličnu percepciju i uokvirene nizom sopstvenih iskustava. Linearno koncipiran proces redefiniše naše poimanje stvarnosti – kroz (naizgled) poznate situacije i predele, autorka podstiče posmatrača da promisli o sopstvenoj recepciji sveta i da se priseti distinkcije između različitih tumačenja realnosti, koja ne mora uvek da označava isti skup vrednosti kod svakog pojedinca.

Od 21. oktobra do 2. novembra 2025. - DOB//Galerija

Somnolencija u medicini označava patološko stanje svesti koje se odlikuje konstantnom pospanošću. U širem kontekstu, somnolencija se odnosi na stanje hibernacije, isključivanje motoričkih aktivnosti, ukidanje komunikacije, udaljenost iz realnosti. U  imaginarijumima naučne fantastike se povezuje sa privremenim isključivanjem ili  deaktiviranjem humanoidnih entiteta.

Od 7. do 19. oktobra 2025. - DOB//Galerija

Na izložbi “U hodniku bez povratka” Lena Đoković se predstavlja istoimenom instalacijom koja je nastavak serije radova pod nazivom “Zagrljaji”. Rad funkcioniše kao “zavesa” od bojenog pleksiglasa, u čijem se rasporedu prepoznaje slika sastavljena od 512 znakova kompjuterskog “ASCII” koda. Instalacija poziva posmatrača da uđe u prostor i da se kreće unutar nje, poput prolaska kroz kodirano sećanje koje je istovremeno fizičko i nematerijalno.