„Da li ste vi normalni?“ je kampanja Udruženja Prostor koja za cilj ima podizanje svesti javnosti na temu mentalnog zdravlja.

Udruženje Prostor od 2010. godine radi sa korisnicima psihijatrijskih usluga radi poboljšanja njihovog položaja u društvu.

Kampanja «Da li ste vi normalni» pokrenuta je u maju 2015. kako bi se skrenula pažnja na ozbiljan društveni problem koji se tiče ljudskih prava osoba sa problemima mentalnog zdravlja. Stigmatizacija osoba s problemima mentalnog zdravlja prepoznata je kao jedan od ključnih problema u Nacionalnoj strategiji iz oblasti mentalnog zdravlja.

Sedam umetnika, u saradnji sa udruženjem Prostor, realizovalo je individualne umetničke projekte inspirisane temom psihijatrije, mentalnog zdravlja, normalnosti, kao  i samog položaja osoba sa problemima mentalnog zdravlja u našem društvu.

Umetnik Radoš Antonijević, izložiće skulpturu “We are only human sculptures“. Rad govori o ljudskoj prirodi, materijalnoj i duhovnoj, o ljudskoj privremenosti, ali i herojstvu postojanja uprkos svemu. Vizuelni umetnik i arhitekta Milorad Mladenović realizovaće foto rad –  Bez naziva [dva kursora_10/15]. Ova vrsta rada bavi se jednako pokušajem otvaranja pogleda ka spoljašnjosti iz zatvorenog (kondenzovanog) prostora, koliko i načinima u kojima se intervencije na staklima postavljaju kao oblik medija u komunikaciji između spoljašnjosti (javno) i unutrašnjosti (privatno, lično). Zoran Dimovski putem rada Jihadista – Conformista – Crematista  razmatra multi-polarne uloge, uloge koje se često mogu smenjivati. (U novim, zamenjenim ulogama pojavljuju se potencijalno i nova, različita značenja i nove relacije.) Vendel Vaštag izložiće svetlosnu instalaciju „The „Unknown“, Ljiljana Šunjarević će na izložbi predstavi rad НОВОДЕВИЧЬЕ (NOVODEVIČANSKO), grafičar Vladimir Milanović  izložiće digitalnu grafiku, formata 120x80cm, a Ivan Šuletić, rad koji se naslanja na poznatu pripovetku A.P.Čehova “Paviljon br. 6” i problematizuje odnos društva prema osobama sa problemima mentalnog zdravlja.

“Kad već postoje tamnice i ludnice, mora neko da sedi u njima. Ako ne vi, onda — ja, ako ne ja — onda neko treći. Čekajte, kad u dalekoj budućnosti ne bude bilo više ni tamnica ni ludnica, neće onda biti ni rešetaka na prozorima ni ludačkih košulja. Sad ili docnije, ali to će vreme, dabome, doći.”