Beogradski festival evropske književnosti stigao je do prvog, malog jubileja – 5. izdanja. Koliko su ostvarena očekivanja i početne zamisli vezane za ovu manifestaciju, kako i kada je reč o interesovanju publike, tako i mišljenju stručne javnosti i pozicioniranju na kulturnoj sceni Beograda, Srbije i regiona?

Gojko Božović: Pet godina nije mnogo, ali je dovoljno da se sagleda jedan koncept i da se vide njegovi rezultati. Beogradski festival evropske književnosti je već posle prve godine postao prepoznatljiv u Beogradu, Srbiji i regionu, ali to za jedan ovakav festival nikako nije dovoljno. Potrebno je da pisci iz različitih evropskih sredina prepoznaju ovaj festival kao deo evropske mreže književnih festivala i kao javni prostor za dijalog, za susrete pisaca i čitalaca. Veoma sam zadovoljan kako strani i domaći pisci ocenjuju ovaj festival, ali i time što su mnogi od stranih pisaca u svojim zemljama objavili tekstove o Beogradu i Beogradskom festivalu evropske književnosti. Ali, naravno, meru i knjigama i književnim festivalima daju čitaoci. Čitaoci su prepoznali i prihvatali ovaj festival kao prostor za vrhunsku književnost, kao polje oslobođeno od tabloidnosti i jednog mišljenja, kao glas razlike i kao pokazatelj da dobrih knjiga i dalje ima i da ih ni danas i ovde nije nemoguće pronaći.

Beogradski festival evropske književnosti organizovan je kao multimedijalni događaj. Da li mislite da takva forma događaja utiče na interesovanje šireg kruga publike za književnost i da li im se bolje i lakše književnost može približiti sadržajima koji nisu predstavljeni isključivo u formi tribine i razgovora?

Gojko Božović: Nama u Arhipelagu od svih medija i formi najvažnija je književnost, ali nisam želeo da imamo još jedan književni događaj u kome ćemo čitati i govoriti jedni drugima, u uskom krugu posvećenika. Posvećenici su uvek dragoceni, oni su sigurni glasovi književnosti i kulture, ali nikako nisu dovoljni za pun život književnosti u modernim okolnostima. Beogradski festival evropske književnosti želi da pokaže da književnost neprestano pronalazi i otkriva svoju modernost, da ona jednako služi i vrlo poznatim sredstvima i najnovijim medijima i tehnologijama. Deo čitalaca je odustao od književnosti jer je stvorena slika da književnost ne izražava i ne prati savremeni trenutka. Ništa nije pogrešnije od toga. Književnost će prepoznati i opisati i ovo vreme, ali je potrebno da se njeno razumevanje neprestano osavremenjava. I otuda književni festival kao multimedijalni događaj u kome se čitanja, susreti i razgovori sa piscima prepliću sa retrospektivama igranih i dokumentarnih filmova po savremenoj književnosti, izložbama digitalne fotografije, stripova ili grafičkih istraživanja nastalih po književnosti, pozorišnih dramatizacija ili pak video prezentacija književnosti. Književnost je uvek ovladavala najmodernijim medijima toga vremena, nema razloga da bude drugačije ni danas. Pokazalo se da je ovaj koncept jedan od razloga privlačnosti i posećenosti našeg festivala.

Koja programska nit povezuje učesnike i sadržaje ovogodišnjeg Beogradskog festivala evropske književnosti?

Gojko Božović: Svaki pisac i svaka knjiga su svet za sebe, ali ih je uvek izazovno dovoditi u međusobne veze. Možda su to najpre zapitanost, otvorenost i energija pobune. Svet je u krizi, treba ga preispitati i iznova osmisliti, a tamo gde energija krize uzima sve snage potrebno joj je suprotstaviti energiju pobune. Kao i uvek, velike ideje bez kojih smo ostali, velike zamisli za koje su samo retki spremni, velika energija koje, kako vidimo, tek nema, sve se to može oblikovati najpre u književnosti i kulturi, pa potom tek postati zajedničko dobro društva obamrlog u sumnji i jednoglasnosti, niskim strastima i tabloidnim infuzijama.

Glavna književna zvezda ovogodišnjeg Festivala je čuveni pisac David Grosman. Zbog čega su njegova dela važna u savremenoj svetskoj literaturi i koliko su bliska domaćoj čitalačkoj publici?

Gojko Božović: David Grosman dolazi u Beograd, kao ekskluzivni gost 5. Beogradskog festivala evropske književnosti, sa reputacijom jednog od najvećih živih svetskih pisaca. Njegove knjige izlaze u izdanjima vodećih svetskih izdavača, prevode se na sve veće jezike i vrlo često dobijaju najprestižnija priznanja kako književne kritike, tako i brojne čitalačke publike. Ovo jedinstvo kritike i publike posebno treba naglasiti u Grosmanovom slučaju. Njegove knjige gotovo svuda izlaze u velikim tiražima, mnogo većim nego što je uobičajeno za pisce vrhunske književnosti. Već skoro deset godina knjige Davida Grosmana izlaze na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga. Najpre je objavljeno životno delo ovog pisca, roman Vidi pod: Ljubav, možda najvažnije književno ostvarenje o holokaustu i jedan od najboljih romana druge polovine 20. veka. Arhipelag je upravo objavio novo izdanje romana “Vidi pod: Ljubav”. A u međuvremenu objavljeni su i dva kratka romana o ljubavi i ljubomori u koricama jedne knjige Njeno telo zna, veliki roman “Do kraja zemlje” o drami Bliskog istoka, sve do nesvakidašnjeg romana “Izvan vremena”, za koji i sam pisac kaže da je njegova najintimnija knjiga i da nije verovao da će imati snage da je napiše.

Treću godinu za redom jedan od programskih sadržaja Festivala je i Literatur Cafe koji se realizuje u saradnji Goethe Institutom u Beogradu, šta ove godine nudite posetiocima?

Gojko Božović: Da, treću godinu odlično sarađujemo sa Goethe Institutom. Ove godine zajedničkim snagama i još pojačani Austrijskim kulturnim forumom, čitaocima predstavljamo Barbi Marković i film Davida Vnenta „On je opet tu“. Imamo izvrsnu saradnju u pripremi Festivala i sa Italijanskim institutom za kulturu, Francuskim institutom za kulturu i Kanadskim savetom za umetnost, kao i sa Ambasadom Poljske. Festival je, eto, i na taj način prepoznatljiva tačka kontakta.

Koliko je knjiga aktuelna u 21. veku u kojem preovlađuje brzina širenja informacija, često i površnost, komunikacija putem Interneta – sa svim svojim prednostima i manama?

Gojko Božović: Knjiga je i dalje aktuelna, nije smišljeno ništa bolje od knjige. Knjiga, međutim, nije samo forma, knjiga je, pre svega, tekst, a da li će se taj tekst pojaviti u formi klasične knjige ili elektronskog izdanja, to nije presudno i stvar je ličnog izbora. Danas je konkurencija velika, svuda su oko nas informacije, proizvođači slika i senzacija, gutači naše pažnje. To nije opasnost za knjigu nego za našu sposobnost da dođemo od važnih sadržaja i do pravih pitanja i mogućih odgovora.

Da li mladi i dalje čitaju? Kako ih motivisati da čitanje bude njihov izbor, a ne samo školska obaveza? Koliko događaji poput BFEK-a mogu biti podsticaj?

Gojko Božović: Mladi i dalje čitaju, pitanje je samo šta čitaju. I još je važnije pitanje: da li oni imaju mogućnost izbora toga što će da čitaju, slušaju, gledaju i usvajaju kao svoj životni izbor? Bojim se da je ta mogućnost izbora dramatično smanjena, da se svuda i svima nude jedne te iste stvari, uglavnom nižerazrednog karaktera. Da bi mladi ili bilo koji drugi ljudi čitali dobre knjige, te dobre knjige moraju da budu vidljive. Promocije čitanja ne smeju da budu rutinske i periodične kampanje, već istinski izazovi svih koji se bave knjigom i kulturom. Moramo biti entuzijastični i inovativni, okolnosti u kojima se nalazimo ne mogu se uporediti ni sa čim što smo do sada videli, potrebno je onda da i mi budemo barem malo neuporedivi. A književni festivali poput Beogradskog festivala evropske književnosti u ovom trenutku jesu poslednje mesto gde čitaoci mogu da vide vrhunsku književnost i elitne pisce u javnom prostoru. Od toga treba krenuti i time se ne treba zadovoljiti.

Izdavačka kuća Arhipelag objavljuje knjige nekih od najznačajnijih srpskih i stranih autora, dela vrhunske savremene književnosti, istoriografije, političke teorije, ekonomije, filozofije, psihologije i leksikografije. Preporučite nam 5 knjiga iz vašeg kataloga za 2016. godinu koje bi trebalo pročitati i zašto.

Gojko Božović: Da pokušam, mada nijedan izbor nije jednostavan.
Roman Davida Grosmana “Vidi pod: Ljubav” – jer je to čudesna knjiga o zlu i dobru, o holokaustu i odrastanju, o patnji i priči, knjiga dostojna najvećih dela svetske književnosti.
“Ilustrovana istorija beogradskih kafana” – jer će čitalac uživati u istoriji privatnog i javnog života i otkriti jedan intrigantan i nedovoljno poznati Beograd sa uzbuljivim detaljima.
Knjigu priča Mihajla Pantića “Ovoga puta o bolu” – jer su to sugestivne priče o ljubavi i bolu usred svakodnevice.
Knjigu pesama Lasla Blaškovića “Prasvršetak” – da bi čitalac uživao u uzbudljivom jeziku i slikama svakodnevice tako i otkrivanja svetskih gradova.
Roman Vlada Žabota “Vučje noći” – jer pronicljivo istražuje čudo i strahove u savremenom svetu.

Pored Beogradskog festivala evropske književnosti, Arhipelag organizuje i brojne tribine, promocije, književne večeri, često i u saradnji sa Domom omladine Beograda. Da li možete da nam otkrijete šta je u planu do kraja godine, da li planirate gostovanje nekog pisca iz inostranstva ili novu knjigu nekog domaćeg autora?

Gojko Božović: Saradnja sa Domom omladine Beograda pokazala se dragocenom, kako u organizovanju Beogradskog festivala evropske književnosti, gde smo partneri, tako i u organizovanju čitavog niza drugih događaja. Do kraja godine imamo dosta planova. Najpre pripremamo seriju novih knjiga naših domaćih i stranih pisaca, biće tu vrlo lepih iznenađenja. A pripremamo i mnogo programa i gostovanja pisaca, danas izdavač mora da bude mali kulturni centar da bi knjige mogle da budu vidljive i da bi našle svoje čitaoce. Uskoro ćemo objaviti novu knjigu priča Jelene Lengold, roman Ljudmile Ulicke Zeleni šator, roman Alekseja Slapovskog Ja nisam ja, roman Judžina Šuljgina Sa nekog drugog sveta ili pak novo izdanje romana Mi, različiti Veselina Markovića. Imamo još dosta lepih iznenađenja, ali hajte da jedno otkrijemo odmah sada: objavljujemo biografiju Sigmunda Frojda koju je napisao Ljubomir Erić.

Pored poslova vezanih za IK Arhipelag, Vi ste i pesnik, književni kritičar i esejista. Nedavno je objavljena Vaša druga knjiga pesama Obližnja božanstva na makedonskom jeziku, kao i knjiga izabranih pesama na bugarskom. Kakve su reakcije makedonskih i bugarskih čitalaca?

Gojko Božović: Za veće čitalačke reakcije još je rano, pogotovu za knjigu na bugarskom koja se tek pojavila. Ali su se i u Makedoniji i u Bugarskoj pojavili lepi prikazi. Kritika je uvek podsticajan dijalog. Naravno, poezija nigde nije čitani žanr, ali svuda postoje tihi postojani čitalački glasovi, zbog kojih ovakve avanture i dobijaju na snazi i smislu.

Da li pored brojnih obaveza stižete da se posvetite pisanju? Možemo li očekivati neku novu knjigu u skorije vreme?

Gojko Božović: Sve te obaveze su bavljenje književnošću drugim sredstvima. Naravno, pišem u vremenskim prostorima koje otimam od drugih obaveza. Pišem knjigu pesama, verujem da će biti završena do kraja godine. A završio sam knjigu eseja o savremenim svetskim piscima koji su mi važni, o poetičkim temama savremene književnosti i o kontekstu u kome se književnost danas piše i čita. I ta će knjiga biti objavljena do kraja godine.