Cilj predstave je sa jedne strane osnaživanje samih učesnika i razvoj njihovih potencijala za zdrav i kreativan život, a sa druge strane usmeravanje pažnje javnosti na teškoće sa kojima se osobe sa mentalnim poremećajima svakodnevno susreću i pozivanje na solidarnost kako bi se smanjila diskriminacija i stigmatizacija prema ovim ljudima, i kako bi im se omogućilo da žive dostojanstveno i ravnopravno sa ostalim članovima društva.

PRIČE IZ DUŠE je predstava koja povezuje i transformiše sve prisutne, glumce i publiku, i predstavlja pozorište života koje čini da se zamislimo, osećamo, saosećamo i pokrenemo na zajedničko delovanje i stvaranje zdravijeg i tolerantnijeg društva. PRIČE IZ DUŠE otvara prostor za dijalog i briše granice između scene i auditorijuma, pozivajući članove publike da postanu izvođači na sceni i aktivni tragači za konstruktivnim rešenjima problemskih situacija u predstavi, čime mogu promeniti tok predstave, a samim tim i života, jer PRIČE IZ DUŠE predstavljaju stvarne, opipljive priče, a ovaj pozorišni događaj predstavlja vežbu za realnost.

U predstavi glume članovi Udruženja DUŠA i KEC MNRO, a kreativni proces vodi Vera Erac, psihološkinja i praktičarka primenjenog pozorišta i plesa (TRANSFORMATOR). Stvaranje i izvođenje predstave je omogućio CARITAS.

 

Pozorište potlačenih i Forum teatar
Od druge polovine 20. veka u svetu postaje sve aktuelnije pozorište koje se udaljava od svog klasičnog oblika, pozorište koje nije bazirano na tekstu i unapred datom scenariju i čija publika nije pasivna, već učestvuje i u samom procesu stvaranja pozorišnog dela. Ovakvo pozorište često se dešava van okvira pozorišnih zgrada i kulturnih institucija i inspiraciju crpi iz svakodnevnog života, priča, problema, snova i vrednosti običnih ljudi. To je živo pozorište koje nastaje zajedno SA tim istim, običnim ljudima. Oko 1990. godine počeo je da se koristi jedan termin kojim se obuhvata raznoliki spektar ovih inovativnih, interaktivnih pozorišnih formi, a to je PRIMENjENO POZORIŠTE.

POZORIŠTE POTLAČENIH (THEATRE OF THE OPPRESSED) je možda jedna od najpoznatijih formi Primenjenog pozorišta. Nastalo je u Brazilu 60-ih godina prošlog veka, a stvorio ga je Augusto Boal (1931 – 2009), brazilski reditelj, aktivista, teoretičar i pedagog. Pozorište potlačenih je sistem pozorišnih radionica i interaktivnih predstava koji omogućava ljudima da delajući na sceni postanu aktivni subjekti svojih vlastitih života. Postoji nekoliko glavnih oblika Pozorišta potlačenih, između ostalih to su Forum Teatar, Nevidljivi teatar, Pravni teatar i Duga želja.

FORUM TEATAR je verovatno najpopularnija tehnika Pozorišta potlačenih u svetu i u Srbiji. Prepoznat je od strane UNESKO-a, kao zvanično “sredstvo za socijalne promene” i danas se koristi u preko 70 zemalja sveta, u uspostavljanju svih vrsta dijaloga.

Ključni aspekat Forum teatra je promenjen odnos između glumaca i publike – jer publika postaje aktivna i na sceni. Osnovna ideja Forum teatra je ukazati na neki socijalni problem, prikazati ga kroz priču o glavnom junaku koji se protiv tog problema bori, ali na kraju doživi poraz, i omogućiti publici da reaguje i pronalazi rešenja tako što će u ključnim momentima zauzeti mesto glavnog junaka i promeniti tok predstave… i života. Na taj način, sem što se ukazuje na problem, započinje se i njegovo rešavanje, kroz moćno iskustveno uključivanje onih kojima je do rešavanja problema stalo, i onih koji će, zahvaljujući predstavi, tek postati svesni datog problema. Publici se pruža prilika da promeni predstavu, ali i da predstava promeni njih, otvarajući im mogućnost da sagledaju jedno ili više mogućih ishoda jedne konfliktne situacije. Predstava tako dobija dvojak cilj. Sa jedne strane, da ukaže na probleme sa kojima se pojedinci susreću u svom životu, a sa druge strane da otvori prostor za dijalog, traženje konstruktivnih rešenja u konkretnim problematičnim situacijama, i pozove na solidarnost. Forum predstava ima svog domaćina, koji se u rečniku Forum teatra naziva Džoker. Džokerov glavni zadatak je da podstiče gledaoce da postanu izvođači na sceni i aktivni rešavaoci problema u forum predstavi.

I sam proces stvaranja predstave, tokom kojeg grupa ljudi stvara materijal na osnovu kojeg će biti napravljena predstava, dogovara se u vezi sa problemima čije rešavanje svi smatraju prioritetnim, može imati višestruke pozitivne efekte na učesnike, kao što su: jasnija artikulacija sopstvenih potreba i želja, razvoj kreativnosti i kreativnog izražavanja, samim tim i kreativnijeg odnosa prema sopstvenom životu, razvoj samopoštovanja i samopouzdanja, stvaranje pozitivne i dinamične slike o sebi, osvešćivanje i proširivanje repertoara emocionalnog reagovanja, razvoj svesnosti o sopstvenom telu i artikulacija pokreta, osnaživanje za suočavanje sa predrasudama i stereotipima, razvoj socijalnih i komunikacijskih veština, razvoj potencijala za aktivno učestvovanje u izgradnji društva u kome žive.
Forum teatar (radionice stvaranja predstave i predstava) predstavlja svojevrsnu vežbu za realnost za sve koji u njemu učestvuju (glumci i publika).

 

Vera Erac, psihološkinja, praktičarka primenjenog pozorišta i performerka
Rođena 1973. Po formalnom obrazovanju psihološkinja. Završila edukaciju drugog stepena iz Racionalno emocionalno-bihejvioralne terapije. Više od 15 godina radi u nevladinom sektoru u Srbiji i Bosni u raznim svojstvima (savetnica, konsultantkinja, trenerica, menadžerka) na obrazovnim i socijalnim programima.

Od 2004. godine razvija sopstvenu praksu u radu sa različitim grupama, baziranu na korišćenju performansa, pokreta, plesa i primenjenog pozorišta kao univerzalnog sredstva za lični i socijalni razvoj, pohađa treninge i inspiriše se iz različitih izvora kao što su fizički teatar, Pozorište potlačenih Augusta Boala, Improv, Ples ritmova Gabriele Rot, FORMAAT – Workplace for Participatory Drama, MAPA Akademija izvođačkih umetnosti, Massimo Gianetti (Specchi e Memorie).

U svom radu često povezuje psihološku, umetničku i socijalnu dimenziju. Vodila brojne treninge i radionice bazirane na pozorištu, između ostalog i sa romskom populacijom, mladima u dnevnoj bolnici Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, bivšim heroinskim zavisnicima, osobama sa oštećenim sluhom, od kojih su mnogi kao rezultat imali interaktivne pozorišne predstave („Crta“, ApsArt – Centar za pozorišna istraživanja; „Škola za sve“, „Reci stop nasilju“, UNHCR, IOM; „Nevidljivi“, UNHCR; „Da li me čuješ?“, ApsArt).

Trenutno najviše radi u okviru TRANSFORMATORA (Platforme za transformaciju stvarnosti putem umetnosti – www.transformator.rs), čiji je jedan od osnivača. Od oktobra 2012. u Beogradu na nedeljnoj osnovi vodi Mrdaonice – radionice slobodnog plesa i teatra pokreta.

TRANSFORMATOR je udruženje umetnika i profesionalaca iz različitih oblasti koji veruju da je uz pomoć umetnosti i kulture moguće transformisati stvarnost i podsticati individualni i društveni razvoj. Osnovni cilj udruženja je uključivanje svih grupa građana i građanki u umetničkeaktivnosti, koje su prvenstveno bazirane na pozorištu, performansu i plesu, i podsticanje razvoja njihovih stvaralačkih kapaciteta. Transformator se bori za društvo u kojem svi ljudi imaju pravo na stvaralaštvo i u kojem mogu iznova i neprestano da stvaraju svoje živote i zajednicu u kojoj žive.