Izložbe

Marko Zubak 1

Изложба "ЈУГОСЛОВЕНСКА ОМЛАДИНСКА ШТАМПА КАО UNDERGROUND PRESS: 1968-1972 (Београд, Загреб, Љубљана)" Марка Зубака (Хрватска)

od 05. maja u 20:00 do 17. maja 2015.
DOB//Galerija

Na otvaranju izložbe govoriće Lazar Stojanović i Pero Kvesić, bivši novinari omladinske štampe, kao i Dragan Ambrozić, odgovorni urednik programa Doma omladine Beograda.


U jeku globalne studentske pobune, u leto 1968, u drugom broju novopokrenutog britanskog undergraund časopisa Black Dwarf, nedavno preminuli britanski pesnik Christopher Logue objavio je legendarnu pesmu Know The Enemy (Upoznaj svog neprijatelja). Logueova anti-kapitalistička poema odštampana je na posteru u čijem se središtu nalazila velika fotografija šake sa pečatnjakom s obrisima Če Gevare. Njegova plakatna poezija bila je odraz momenta koji je tražio sveobuhvatnu revolucionarnu transformaciju društva, ali i medija.

 
Svega nekoliko meseci kasnije, ista se šaka pojavila na naslovnici Omladinskog nedeljnika, službenog glasila zagrebačkog saveza omladine, s insignijama prilagođenima domaćem ideološkom kontekstu. Logueove je stihove zamenio usklik "Radikalno ili nikako". Umesto Če Gevare s prstena su u čitaoce bili upereni zvezda i stilizovani srp i čekić. Iako ublažena, poruka je manje-više ostala ista: zahtevale su se promene i temeljite reforme. Ova neobična "pozajmica" najbolja je ilustracija lajttmotiva cele izložbe: nesvakidašnje veze koja se krajem 1960-ih i početkom 1970-ih uspostavila između dva unikatna novinska žanra, nastala u sasvim drugačijim ideološkim okvirima.
 
Glavna uloga tu pripada spletu časopisa namenjenih omladini i izdavanih pod okriljem guste mreže omladinskih i studentskih organizacija poznatih pod nazivom omladinska štampa.
 
Jugoslovenski komunisti spremno su prihvatili taj izvorni sovjetski koncept, nastao kao sastavni deo državnog propagandnog aparata s ciljem da se omladinauputi na pravi put. I pritom su prihvatili i sve njegove glavne osobine. U skladu s marginalnim položajem svog izdavača, produžene ruke Partije, omladinski listovi dugo su vremena bili tek pamfleti, lišeni veće novinarske vrednosti i stavljeni na marginu medijske scene.
 
No, ova izložba zainteresovana je za neobičnu transformaciju koju omladinska štampa doživljava krajem 1960-ih, podstaknuta dotad najtemeljitijomreformom omladinskih i studentskih saveza. Nova samoupravna paradigma pokušala je omladinu uspostaviti kao aktivnog igrača koji preuzima odgovornost za sopstvenu sudbinu. Delujući u specifičnom socijalističkom okruženju, sve podložnija  zapadnim uticajima, jugoslavenska omladinska štampa odbacuje zacrtan zadatak transmisije,  postepeno se pretvarajući u relevantni medij koji s margine odašilje sveže i delom subverzivne političke i kulturne poruke.
 
Pritom im je, ne uvek svesno i ne uvek doslovno, kao svojevrsni uzor neočekivano poslužio britanski i američki underground press. Svojom uzbudljivom mešavinom radikalne politike i kontra-kulture, časopisi poput The Berkeley Barba, Rata, Oza ili Ita predstavljali su reakciju na učmalost mainstream medima. Nastali na medijskoj margini i stvarani od samih aktera, bili su otvoreni za razne eksperimente u sadržaju i formi, afirmišući ideje studentskog pokreta i novog sex&drugs&rock'n'roll ubeđenja.
 
Omladinski novinari različitim su kanalima dobijali ove undergraund časopise, bivajući iz prve ruke fascinirani drugačijim porukama, načinom prezentacije i poimanjem novinarstva. Vođeni sličnim levičarskom patosom i podstaći opštom revolucionarnom atmosferom, preuzimali su i adaptirali njihove teme i heroje. Usled sličnih uslova, nesigurne egzistencije i pritisaka sa kojima su se susretali, instinktivno su posezali za rešenjima koja su duhom bila slična onima do kojih dolazi undergraund štampa. Sve ovo moguće je pratiti na nekoliko nivoa.
 
Omladinska štampa postaje organ studentskih pokreta koji se krajem 1960-ih i početkom 1970-ih formiraju u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Listovi daju medijski glas pobunjenim studentima, ali i sami organizuju njihove akcije, stupajući u sukob sa režimom. Promovišu se ikone globalne studentske i anti-imperijalističke pobune, od Rudija Dutschkea  do kontroverznih Black Panthers, gerilske organizacije teško spojive sa samoupravnom ideologijom. Manifest vođe Yippiesa, Jerryja Rubina, Do it: Scenarios for Revolution (Učini to: Scenariji za revoluciju) štampa se svuda kao da je reč o kakvom marksističkom klasiku.
 
Za razliku od underground press-a, omladinska štampa bila je ipak primarno politički orijentisana. Mlade novinare privlačio je alternativni životni stil hipija, no mučila ih je njihova apolitička indiferentnost. I rok kultura, uz par izuzetaka, dolazi na stranice omladinske štampe tek nakon što je dokazala svoj progresivni karakter.


Idealni spoj pronađen je u politizovanoj anglosaksonskoj kontra-kulturi čija se pionirska dela, poput Bomb Culture Jeffa Nuttallaili  Play Power Richarda Nevillea, prezentuju čitaocima u nastavcima. Njujorški anarhistički pesnik i anti-ratni aktivista Tuli Kupferberg, koji će u Makavejevoj  Misteriji organizma ironično pozivati na pokolj studenata, po prvi put se u jugoslovenskom kontekstu pojavljuje na stranicama omladinskog štampe.
 
Časopisi postaju i zagovornici seksualnih sloboda, ponekad shvaćenih kao sastavni deo političke emancipacije. Njihova seksualna revolucija, nalik svom američkom prototipu, bila je obojena muškim seksizmom i većinom ograničena na detabuizaciju seksualnog čina i žargona.

Naposletku, omladinska štampa  postaje platforma za iskušavanje novih vizuelnih koncepata na tragu undergraunda. Grafički urednici inovativno su koristili postojeća tehnička ograničenja, dekonstruirajući uobičajene grafičke obrasce. Mihajlo Arsovski i Kostja Gatnik, svaki na svoj način, oblikuju kultna godišta Pop-Expressa i Tribune gde neobičnom upotrebom tipografije i fluorescentnim bojama uvode duh psihodelije i flower-power  estetike u socijalističko okruženje.
 
Slobodan Mašić kreira specifičan vizuelni identitet Susreta, a Florian Hajdu, uz pomoć Lazara Stojanovića, eksperimentiše sa formom, menjajući iz broja u broj format Vidika. Baš kao i underground press, omladinska štampa rodno je mesto alternativnog strip izraza. Tu se pojavljuju prvi prevodi budućih klasika, poput Roberta Kramba, ali i pionirska domaća ostvarenja Pere Kvesića, Bálinta Szombathyja i spomenutog Kostje Gatnika alias Magne Purge.

Underground urednička politika nije prošla nezapaženo od strane režima. Redakcije časopisa suočavale su se sa sve jačim pritiscima vlasti koji su kulminirali uredničkim smenama. Politička represija u Jugoslaviji početkom 1970-ih baca u krizu i omladinsku štampu koji će se od ovog udarca oporaviti tek krajem decenije.



Marko Zubak završio je Filozofski fakultet u Zagrebu, smer istorija i filozofija. Magistrirao je i doktorirao na Odseku za istoriju na Central European University u Budimpešti s tezom o omladinskom štampi u Jugoslaviji (1968-1980). Tokom studija radio je kao novinar, kritičar i urednik na zagrebačkom Radiju 101, te potom kao urednik u izdavačkoj kući Profil. Sastavio je književnu antologiju, publikovao stručne radove na raznim jezicima, učestvovao na brojnim naučnim skupovima i bio kustos nekoliko izložbi. Trenutno radi kao naučni istraživač na Hrvatskom institutu za istoriju u Zagrebu gde se bavi medijima, studentskim pokretima i supkulturama u socijalističkoj Jugoslaviji.

website comments powered by Disqus