Kada pomenemo korist u ovom slučaju, ne mislimo na ekonomsku korist, već na bilo šta što pojedincu koji donosi odluku predstavlja zadovoljstvo ili vrednost – zbog toga je uobičajena teorija odlučivanja takva da je shvaćena subjektivno. Na primer, ukoliko mislite da bi vas večerašnji izlazak bacio u finansijski minus, ali približio osobi koja vam se sviđa – i ukoliko više vrednujete taj prilazak od novčanog gubitka – onda je racionalno da večeras izađete, umesto da sedite kući. Ovaj prikaz je uprošćen, zbog toga što nema pomena verovatnoće približavanja niti količine minusa, ali princip stoji: ono što donosi veću korist jeste racionalno učiniti. Ipak, veza između onoga što možemo učiniti i onoga što će se desiti može biti višestruko protumačena: da li treba raditi ono što mislite da uzrokuje veću korist ili ono što nam pruža evidenciju dobijanja veće koristi?

 

Kauzalizam jeste teorija odlučivanja koja tvrdi da su relevantni faktori za odlučivanje oni koji se tiču uzročnih veza između opcija koje možemo odabrati i onoga što je relevanatno za dešavanje: evidencionizam tvrdi da je samo evidencija koja postoji između naših postupaka i ishoda tih postupaka ono što je relevantno.

 

Ova dva shvatanja se podudaraju u dosta preporučivanja oko toga šta su racionalne odluke, ali, predmet višedecenijske diskusije jeste koja je teorija u pravu oko slučajeva u kojim se ne podudaraju. Svakodnevne intucije možda favorizuju kauzalne teorije, dok neki primeri ukazuju na prednosti evidencionizma: ovo predavanje će biti posvećeno analizi obe pozicije i pokazivanju toga da razlike između njih nisu toliko velike koliko se na prvi pogled mogu činiti.