Debate

DD 05

Tribina: INTERNET I DEMOKRATIJA

sreda, 24. maj 2017. u 19:00
DOB//Tribinska sala

Ciklus tribina: Digitalno doba
Organizacija: Dom omladine Beograda u saradnji sa Fakultetom za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum i njihovom izdavačkom kućom
Učesnici tribine su: Lazar Džamić, marketinški stručnjak, Novica Milić, teoretičar književnosti i Jovan Čekić, filozof.
Autor i voditelj je: mr Nena Daković-Jovanović, istoričarka i teoretičarka umetnosti


Osnovna teza je bila da dugogodišnje preživljavanje autoritarnih režima direktno ovisi o njihovoj sposobnosti da kontrolišu protok informacija i ideja unutar i prema svojoj zemlji. Prema toj tezi, internet, sms poruke, mobilni telefoni, socijalne mreže stvaraće veoma široki krug ljudi koji razmenjuju informacije, pa će kao posledicu toga vršiti pritisak na autoritarne vlasti za izgradnju demokratije. Međutim, danas izgleda sve komplikovanije. Svet digitalnih komunikacija jeste pomogao da pobune u Ukrajini, na Filipinima, u Libanonu i Kolumbiji postignu svoje ciljeve, ali sve te zemlje su države sa, više ili manje, demokratskim sistemima. U Burmi, Iranu i Zimbabveu, na primer, nisu uspeli. Revolucija informacija je dugoročni proces, koji ima uticaj na slabljenje režima ali još uvek nije potpuno predvidiva. Mnogi su mislili da će internet demokratizovati Kinu, ali dosadašnja praksa to ne potvrđuje. Ljudi, poput onih na Bliskom istoku na primer, ne biraju uvek pluralizam ili demokratiju. Ponekad se opredeljuju za sigurnost makar to značilo i apsolutizam, ponekad se vežu potpuno za uski lokalni interes. Internet ima višeznačni efekat, ali on isto tako kao što služi onima koji žele slobodnu cirkulaciju informacija tako služi i onima koji je žele sprečiti. Moderna tehnologija, otvara svoja vrata za sve vrste opsesija, od krajnje demokratskih do krajnje nasilnih. U Rusiji su neku svoju pravdu promovisali tamošnji skinheadsi koji su čak ubili jednog građanina iz Centralne Azije i čin ubistva su postavili na internet!

 

Zahtev za promenama je uspešan ne samo zato što dolazi sa internetskih stranica nego pre svega zato što je u nekom društvu zahtev za demokratizacijom dovoljno jak i što je gnev protiv autoritarnih režima dovoljno sazreo da zahteva promene. Kina je 2010. godine objavila svoju prvu formalnu izjavu o pravima i odgovornostima korisnika interneta. Vlasti vrlo precizno kažu da internet spada „pod pravila kineskog suvereniteta.“ Time se opravdava digitalni kineski zid koji Peking izgrađuje na mreži, sprečavajući slobodni protok informacija. Administracija predsednika Obame je već dala dozvolu da FBI ima pristup „elektronskim komunikacijama“ ukoliko istražuju terorizam ili špijunažu. Stručnjaci veruju da će komunikacijske kompanije imati samo jednu adresu koja ih može zaštiti od hakera – to će biti vlade njihove države. Što hakeri budu bolji, to će i zahtevi za sigurnošću biti jači pa će sve više rasti tehnologija zaštite. Rezultat svega će biti, da svet neće imati jedan internet nego mrežu međusobno povezanih interneta, pažljivo kontrolisanih od strane vlada. Zato nije moguće, čak ni danas, sa sigurnošću predvideti dugoročni uticaj na politički razvoj nedemokratskih država. Ali se može sa sigurnošću tvrditi da su mogućnosti toliko široke koliko je široka i želja korisnika interneta.     

 

Knjiga „Digitalna isključenost: Kako kapitalizam okreće internet protiv demokratije“ Roberta V. Mekčejsnija temeljno je štivo za sve koji žele da razumeju gde je internet danas i koja je njegova uloga u društvenim promenama. Od obećanja radikalne demokratizacije javne sfere, istinskog medijskog pluralizma, decentralizacije društvene moći, nestanka cenzure, dekomercijalizacije kulture i tržišta bez monopola, dobili smo sasvim drugačiju situaciju. Komunikacijski prostor interneta koncentrisan je u „oblacima“ nekolicine monopolističkih korporacija, reklamiranje bazirano na praćenju korisnika postalo je dominantan poslovni model, elektronske komunikacije su pod stalnim nadzorom obaveštajnih službi a informativni mediji su u krizi bez presedana. Robert V. Mekčejsni razloge izneverenih obećanja pronalazi u komercijalizaciji interneta zbog promene javnih politika tokom devedesetih godina i posledičnom delovanju kapitalističkih sila na njegov dalji razvoj.  

 

Biografije učesnika:

 

Lazar Džamić je od aprila 2014. godine šef za brend planiranje u ZOO (Zapadna Evropa), Guglovoj kreativnoj agenciji za velike klijente. Prema sopstvenim rečima, cilj njegovog tima je da "pretvara svetlost u toplotu": obilje Guglovih podataka u emotivne priče za kreiranje bolje marketing komunikacije. Lazar je bio direktor planiranja u nekoliko vodećih integrisanih britanskih agencija (EHS Brann, KitcattNohrDigitas), kao i u digitalnoj pureplay agenciji "Underwired". Nagrađivan je kao strateg na projektima za vodeće britanske klijente kao što su Waitrose, Virgin Holidays, Visit Wales, GAP, Glenfiddich, AXA, Nando's i mnoge druge.
Lazar je jedan od prvih digitalnih stratega u Britaniji i proglašen za Top 10 digitalplayer tri godine za redom po anketi magazina Marketing Direct. Redovan je član i predsednik žirija u nekoliko digitalnih kategorija za Direct Marketing Awards. Specijalista je za digitalni trening i jedan od prvih digitalnih predavača na IDM (Institute of Direct Marketing), kao i čest govornik na konferencijama. O digitalnom marketingu je pisao za mnoge vodeće svetske publikacije, uključujući i The Guardian.

 
Novica Milić je diplomirao opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je potom magistrirao na temu „Književno – teorijska shvatanja Pola de Mana i teorija dekonstrukcije“, a doktorirao tezom „Teorijski problemi čitanja kao osnove modernog shvatanja književnosti“.

Radio je kao naučni istraživač u beogradskom Institutu za književnost i umetnost, predavao istoriju svetske književnosti između XII i XVIII veka, kao i savremene književne teorije na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti, a danas radi na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Predavao je kao gost na univerzitetima Jejl (SAD), Šefild (Velika Britanija), Beč (Austrija). Objavio je stotinak tekstova u stručnoj i opštoj periodici i 12 knjiga. (Antinomije kritike, Slučaj Niče, ABC dekonstrukcije, Predavanja o čitanju, Moderno shvatanje književnosti, Šta je teorija, Od znaka do smisla, ...)

 

Jovan Čekić, diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao 2009. godine na Fakultetu za medije i komunikacije. Izlaže od 1975. godine. Jedan je od osnivača konceptualne grupe 143. Bio je gostujući profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2003), Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju (2003 – 2007), Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (2008). Urednik je Art edicije u izdavačkoj kući Geopoetika. Objavio je brojne radove iz filozofije, teorije umetnosti i teorije medija. Objavio je knjigu „Presecanje haosa“ (1998) i monografiju „Art Sessions: Era Milivojević“ (2001). Priredio je sedam samostalnih izložbi i učestvovao u velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Nagrade Memorijala Nadežde Petrović (1996) i Nagrade Oktobarskog salona (2000). Urednik za teoriju u časopisu „Moment“, glavni urednik časopisa za vizuelnu kulturu „New Moment“ (1993 - 1997). Bio je umetnički direktor Bijenala mladih u Vršcu (2002), BELEF-a (2003, 2004). Bio je kreativni direktor agencijama Sachi & Sachi (1993 - 1997), Communis (2006).

website comments powered by Disqus